Udruzenje pcelara Visegrad
> O намa  > Вишеградска разгледница  > Пчеларство Горњег подрињa  > Mанифестацие  > Kонтакт  > Линкови  > Галерија
 > Почетна страна
 > Календар радова
 > Пчеларска искуства
 > Савјети за пчеларе
 > Медоносно биље
 > Апитерапија
 > Литература
 > Понуда - потражња
 > Искуства и иновације
 > Ројење
 > Болести пчела
 > Прихрана пчела
 > Узимљавање пчела
 > Простор за чланове
 > Корисни рецепти
 > Вијести
 > Коментари

 


ИСКУСТВА И ИНОВАЦИЈЕ

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Правила, правила

ДУГ ПУТ ДО ЕВРОПСКИХ СТАНДАРДА

Позната је чињеница да чак половину својих потреба за медом земље Европске Уније подмирују увозом. Због близине и ликвидности европских потрошача то је изузетно занимљиво тржиште за наше пчеларе. Међутим, да би се обезбједило мјесто на захтјевном европском тржишту, неопходно је испунити строга "правила игре".
Мед и пчеларство се помињу у неколико закона везаним за еколошку пољопривреду, сигурност и исправност животних намирница, генетски промјењене животне намирнице, специјална правила важе при етикетирању, производњи и продаји меда.

Субвенције ЕУ
ЕУ субвенције постоје од 1997. и намјењене су свим мјерама које доводе до побољшања услова производње и продаје. Субвенције набавке нове опреме, у борби са вароом, рационализацији селећег пчеларења, субвенције за нове анализе и научноистраживачке методе које доводе до побољшања квалитета. Уз постојеће субвенције у плану су и оне које ће резултирати заједничким снагама и одборима. Буxет за ову годину износи око 25 милиона евра.

Шта занима пчеларе и потрошаче?
Пчелари и потрошачи у основи имају исти интерес - квалитетан мед. Међутим, док пчелар свој производ жели продати по што вишој цијени, потрошач за тај производ жели дати што мање новца, али неће штедити ако зна да добија квалитетан производ. На свјетском тржишту цијене меда варирају. Тако се нпр. у Луксембургу у посљедњих 30 година биљежи константан пад цијене меда, а и у другим земљама ЕУ је слична ситуација, посебно у посљедњих неколико година након пробоја кинеских произвођача пчеларских производа.

Квалитет меда и његове смјернице
Објективни критеријуми за одређивање квалитета меда су његова физичко-хемијска својства. Нпр. постотак шећера и воде или за одређивање географског поријекла поленска анализа. Уз објективне, постоје и субјективни попут укуса, боје и ароме.
Смјерница о меду 110/2001 ЕУ односи се на минималне вриједности и физикалне карактеристике. Обавезно је и навођење географског поријекла меда и већ постоји 13 локалитета у Грчкој, Wемачкој, Шпанији, Луксембургу и Португалији на којим је мед посебног квалитета па су познате марке попут "Ецхтер Деутсцхер Хониг" и "Луxембургер Натионалмарке". Повјерење добија и мед из еколошке производње која је додатно контролисана смјерницама о еколошкој производњи. О провјери и очувању квалитета брину разне независне институције међу којим је најпознатија "Стифтунг Wарентест".

Спрјечавање резидуа
Резидуе сваког поријекла у меду руше његов углед као природног производа. Даљим развојем поступака анализирања стално се смањује граница која омогућава идентификовање различитих заостатака. Од 1990. постоји одредба (2377/1990) која прописује максималне концентрације појединих заостатака у меду. Да би се та одредба испоштовала на примјеру варое при њеном сузбијању су дозвољена само природна средства попут мравље или оксалне киселине, а мед би се требао врцати само из оквира који никад нису били у плодном дијелу кошнице. Због садашњих начина сузбијања који нису у складу са европским прописима користе се различита средства која се налазе у воску и прелазе у мед. Даљим усавршавањем и размјеном искустава са европским пчеларима требало би у догледно вријеме елиминисати појаву свих резидуа.
Генетске технологије и посљедице које се не могу предвидјети
Одредба ЕУ о генетски модификованој храни полази од тезе да је могућа коегзистенција генетски промјењених, конвенционалних, те еколошких култура. У међувремену је једна британска студија доказала како су и на удаљености од 26 км од генетски модификоване уљане репице пронађене биљке опрашене њеним поленом. Због овог су цијеле регије у опасности и јављају се дилеме да ли ће пољопривредници који гаје еколошку храну тужити пчеларе јер њихове пчеле разносе генетски модификован полен, а јавља се опција да и пчелари имају могућност да туже пољопривреднике који узгајају генетски модификоване културе. Одговори на ова питања још увијек нису јасно дефинисани.

Помори пчела узроковани пољопривредним заштитним средствима
Француски пчелари пријављују велике поморе пчела од 1995. године и процјењују да су они посљедица прскања пољопривредних култура препаратима Гаучо (произвођач Бајер) и Регент (БАСФ). Ове оптужбе су велики произвођачи одбили и на њих одговорили противоптужбама, али су на крају морали платити одштету пчеларима. Од 1999. године је забрањена примјена ових средстава на уљарицама у Француској, а од 2004. је та одредба проширена и на кукуруз. Иако је покренута опсежна истрага о штетном дјеловању ових и још неких других препарата на пчеле, нико осим Француза није повукао овако радикалне потезе. Можда је разлог што су у свакој фармацеутској компанији пољопривредна заштитна средства једна од најпрофитабилнијих ставки у буxету па је тако БАСФ прошле године инкасирао око 3 милијарде долара само од овог сектора.
Ипак, ови случајеви су покренули низ питања и недоумица и није јасно како БАСФ који је платио одштету француским пчеларима и даље продаје своје производе широм Европе, је ли могуће да Гаучо угрожава само француске пчеле, да ли су Французи лошији пчелари па су код њих осјетљивије пчеле, зашто се у Wемачкој сваки помор пчела своди на штетно дјеловање варое, да ли њемачки научници не смију "нагазити" БАСФ или Бајер, гдје је ту наука, гдје економија, а гдје политика? Ово је један примјер, а у будућности ће их сигурно бити и више.

Умјесто закључка
Као и код осталих намирница и код пчеларских производа ће потрошач у будућности куповати (лијепо упаковану) квалитетну и препознатљиву робну марку која је квалитетна јер је прошла ригорозне контроле. То са друге стране значи да ће пчелари морати савјесније водити пчелињак и користити само дозвољене и стандардизоване методе у раду са пчелама, а европски закони су ту да одреде стандарде и правила игре по којим ћемо се, прије или касније сви морати понашати.

Петар Илић, доо Бизнис клуб Бијељина

[ врх стране ]

ПРИМЈЕНА КОМПЈУТЕРА У ПЧЕЛАРСТВУ

 
[кликните слику за већи приказ ]
Дио понуде једног пчелара у Хрватској

Персонал цомпутер (ПЦ) или једноставно речено компјутер или рачунар, данас је већ превазишао многе дефиниције које смо могли до јуче наћи у литератури. Слободно можемо говорити о компјутеру као феномену модерног доба. Појавом интернета (WЕБ) као свјетске мреже информационих технологија, компјутер постаје моћно оруђе у рукама пословних људи свих профила, струка, занимања.

Али какве везе може имати пчеларство са компјутером?

У пословном свијету одувјек влада правило да онај ко располаже информацијом, тај влада ситуацијом. А компјутер вам само у неколико секунди или минута може понудити безброј потребних информација о било ком проблему или потреби.

Путем интернета данас се склапају послови вриједни милијарде долара на свјетском нивоу. Сваки иоле озбиљан произвођач пчеларске опреме потрудио се да своју производњу представи на интернету. Ту се може наћи комплетан производни програм, цијене, услови плаћања, испорука, фотографије, па чак и могућност да производе из понуде поручите одмах путем интернета. Довољно је на неком од познатих претраживача  (гоогле, yахоо и сл) укуцати тражени појам и у року од само неколико секунди пред собом имате читав низ понуда. Све важније пчеларске организације исто тако се труде да се представе путем интернета као глобалне мреже. Информације о тој организацији истог момента постају доступне у цијелом свијету. Ваши циљеви, програм, визија, методе рада, успјеси, потребе, проблеми и све друго што мислите да је битно да други сазнају о вама, одједном постаје доступно свима.

Све институције, како државне, тако и регионалне и општинске, затим све научно истраживачке установе, лабораторије можете ту пронаћи. Сви прописи, закони, конкурси, тендери, јавни позиви, подстицајне мјере и шта још све друго, све је представљено на тој јединственој мрежи.

 
[кликните на слику за већи приказ ]
Мали дјелић из богате понуде словеначког пчелара

У новије вријеме, предности интернета схватили су и многи пчелари, па ту можете наћи представљене комплетне производне асортимане појединачних успјешних пчелара. Наглашавам ово успјешних, јер се разлика између успјешних и оних других види чим се уђе на интернет. Од пчелара са простора бивше Југославије ту ћете наћи највише произвођача из Словеније, затим из Хрватске и Србије, док се они из БиХ могу пребројати на прсте једне руке.

ГФК група, истраживачка агенција бр.5. у свијету, која има 115 оперативних компанија и тренутно запошљава 8760 радника и врши истраживања за 90 земаља, у оквиру истраживачких активности објавила је резултате о кориштењу интернета у 13 земаља средње и источне Европе. Према овом истраживању, Словенија је предводник по кориштењу Интернета у наведеној регији са 62% грађана који користе глобалну мрежу. У Аустрији је то 59 %, Хрватској 39,4 %, Србији 37%, док у БиХ, Бугарској , Румунији, Русији и Украјини само 12 % грађана користи интернет. Ово истраживање је проведено у јесен 2007. године на узорку од 1000 испитаника старијих од 15 година у свакој од наведених земаља. У тој регији Интернет просјечно користи 38% грађана. И ови подаци су преузети са интернета, а објављени су у новинама Дневни лист од 10.01.2008. године, Бизнис рубрика стр.24.

Подаци говоре сами за себе, па онда не треба да нас чуди кад у продавницама и тржним центрима нађемо полице пуне меда из Словеније, Хрватске и других земаља, а меда из БиХ ту нема или га има у занемарљивим количинама. Увоз меда у БиХ је преко 1000 тона на годишњем нивоу. Није проблем у томе да наши људи не знају или не могу да га произведу, него је проблем што не знају наћи прави пут до купаца. У великим трговинским ланцима плаћа се мјесто на полици. Ту ситни произвођаћи немају шта да траже. Удружени већ имамо неке шансе. Морамо сватити да ми не требамо бити једни другима конкуренција, него да удружени постанемо снага која ће конкурисати произвођачима који су се већ изборили за своје мјесто на нашем тржишту.

Овдје је велика обавеза оних који већ владају информационим технологијама да помогну и другима у свом окружењу да и они нађу пут до купаца, по оној хришћанској „коме је више дато, од њега се више и тражи“. Тако је и са даром знања. Не будимо себични, него га подјелимо са ближњима, по узору на оне који су то већ учинили и сада су далеко испред нас. Тајна успјеха је и у способности да учимо и непрекидно усавршавамо наша знања и способности.

У Вишеграду, 14.02.2008. године

[ врх стране ]

 


Сајт је урађен уз финансијску помоћ Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде Републике Српске

 

eXTReMe Tracker