Udruzenje pcelara Visegrad
> O намa  > Вишеградска разгледница  > Пчеларство Горњег подрињa  > Mанифестацие  > Kонтакт  > Линкови  > Галерија
 > Почетна страна
 > Календар радова
 > Пчеларска искуства
 > Савјети за пчеларе
 > Медоносно биље
 > Апитерапија
 > Литература
 > Понуда - потражња
 > Искуства и иновације
 > Ројење
 > Болести пчела
 > Прихрана пчела
 > Узимљавање пчела
 > Простор за чланове
 > Корисни рецепти
 > Вијести
 > Коментари

 


КАЛЕНДАР РАДОВА

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

ЈАНУАР

 
[ кликните на слоику за већи приказ ]
Кошнице под снијегом

Зима је најкритичније годишње доба за опстанак пчелињих заједница. Како ће пчеле преживјети овај критични период зависи од тога како смо их припремили још у периоду љета.
У овом мјесецу за пчелара готово да нема посла на пчелињаку. Сви битни послови морали су бити раније завршени. Ово је период који треба искористити за сумирање резултата из прошле године, обнављање знања кроз читање пчеларске литературе те прављење планова за наредну годину. Удружења пчелара у овом мјесецу углавном припремају и организују годишње скупштине и предавања. То је прилика и да пчелари размјене искуства стечена у предходном периоду.

Иако је мјесец са обично најнижом просјечном температуром у односу на цијелу годину, јануар представља почетак новог животног циклуса пчелиње заједнице. За успјешно презимљавање, осим довољних залиха квалитетне хране, јаких и здравих пчелињих заједница, неопходно је отклонити и остале негативне факторе који утичу на живот пчела у том периоду. Пчелама морамо обезбједити мир на пчелињаку, елиминисти свако непотребно узнемиравање, заштитити их од јаких вјетрова и елиминисати влагу из кошница постављањем добре вентилације. Зимске пчеле у овом периоду имају тежак задатак, да у суровим условима кад нема уноса хране из вана, обезбједе у централном дијелу клубета температуру од око 34,5ºС , да би матица могла да положи прва јаја. Први дан положи само неколико јаја, а сваког наредног дана област легла се лагано повећава. Од половине јануара до почетка марта траје замјена зимских пчела младим пчелама и у том периоду се укупан број пчела у друштву углавном задржава на нивоу до око 15000 јединки.

Потрошња хране, која је у октобру, новембру и децембру износила око 1кг по заједници мјесечно, у јануару има благи раст на око 1,2 кг, да би у фебруару достигла око 2кг по заједници мјесечно. Бојазан да ће пчелама до почетка марта понестати хране је безразложан, ако смо им оставили довољне залихе у августу ( минимално 20 кг). У опасности су само друштва која слаба улазе у зиму и ако имамо грабежи на пчелињаку, а на пчелару је да слабиће у јесен споји јачим друштвима. Због напријед наведеног, сматрам сувишним, често контрапродуктивним додавање погача у јесен. Ја прве погаче додајем пчелињим заједницама крајем јануара или почетком фебруара. Исјецање танких трака на најлону са доње стране избјегавам због тога што ми се дешавало да погаче услед загријавања од стране клубета почну да цуре по пчелама, што може довести и до страдања матице.

На подручју Вишеграда, због близине два велика акумулациона језера, зиме су блаже него у околним подручјима, тако да јануар често буде са релативно високим температурама за то доба године, уз појаву првих цвјетница. Ако пчеле у то вријеме још имају стимулативне погаче, долази и до појачаног залијегања од стране матице што у случају наглог захлађења може довести до смрзавања дијела легла које пчеле не могу покрити. Због тога препоручујем свима да стављање прве погаче помјере пред крај јануара или још боље у фебруар. Мислим да ове савјете уважи ипак мали број пчелара без обзира на бројна предавања која смо организовали на ту тему.

Уз додавање прве погаче, ако то нисам урадио раније, вршим додатно утопљавање одозго са пар листова новинског папира. Никада не утопљавам кошнице око зидова, нити у кошнице стављам било какав други утопљавајући материал, осим утопљавања одозго, а сва су ми друштва из зиме излазила здрава и у прољеће имала убрзан развој. Због доста празничних дана у овом мјесецу, ријетко у јануару радим на изради оквирова или другим пословима.

У Вишеграду 26.12.2007. године Какућа Божо

[ врх стране ]

ФЕБРУАР

Ово је мјесец у ком се пчелиње друштво обнавља. Број пчела у заједници у фебруару стагнира, а слабије заједнице додатно ослабе. Старе зимске пчеле полако умиру, а на њихово мјесто долазе прве младе пчеле које су залежене у јануару. Потрошња хране је нешто већа него у јануару, због потребе одржавања микроклиме у клубету и одгајања легла. Сада се појачава утопљавајући материјал изнад легла са неколико листова новинског папира и мијењају влажни листови.

Први лијеп дан са температуром изнад 12° Ц треба искористити за чишћење подњача. То нам је јединствена прилика да направимо и прву процјену стања у пчелињим друштвима без непотребног отварања и расхлађивања легла. Мој пријатељ, стари искусни пчелар из Фоче, Чедо Фуштар је то назвао „читање подњаче“.

И заиста, свака подњача нам прича о стању у пчелињем друштву. По количини угинулих пчела на подњачи знамо како је друштво зимовало. Ако их је пуно, то нам казује да је друштво имало неповољне услове зимовања. Положај угинулих пчела нам казује и о положају клубета у кошници, а количина и распоред отпалих мрвица воска, које потичу од отклопљених поклопаца са саћа говори нам о количини потрошене хране и кретању клубета у кошници. На подњачи се нађу и разни уљези који су при посјети пчелама страдали. Пуно раскомаданих пчела, крупнијих комада саћа упозорава нас на присуство миша у кошници. Њега ћемо препознати и по карактеристичном измету.

Под упрљан пчелињим изметом упозорава нас на могућу ноземозу, а токсикоза медљиком оставља сличне трагове. На поду откривамо и евентуално присуство кречног легла.

Вода на подњачи и појава плијесни казује о недовољној и неправилној вентилацији. Уколико имамо обичне дрвене подњаче, при подизању кошница ради вађења подњаче процјенимо (по тежини) и количину хране у кошници. По понашању пчела, а посебно по интензитету брујања, цијенимо има ли матице у друштву или не. Ако је подњача чиста, са врло мало или нимало мртвих пчела, то нам казује да се ради о снажној и здравој пчелињој заједници са израженим хигијенским понашањем.

Као што се види из наведеног, подњача је књига за читање. Уколико се сумња на неко оболење, угинуле пчеле треба скупити (око 40 комада) у папирне кесице (никако не у пластичне), кесице нумерисати према кошницама и послати у најближу ветеринарску амбуланту или директно у ветеринарски институт „Васо Бутозан“ у Бања Луци или у Ветеринарски факултет у Сарајеву.

Остале угинуле пчеле са подњаче треба стрести у посуду и на крају запалити у претходно ископаној рупи и затрпати. Восак са подњача који потиче са медних поклопчића изузетног је квалитета и треба га састругати у посуду и претопити. Подњача се затим дезинфикује ватром из плинског горионика и врати друштву од ког је одузета.

Ја у фебруару додајем и прву стимулативну погачу. Ово се ради кад температура пређе преко 14° Ц, а још је боље ако је преко 17° Ц. Тад се изврши и први прољетни преглед легла и снаге друштва, а ту је прилика и да се увјеримо колико нам је било прецизно „читање подњаче“. Број посједнутих улица говори нам о снази друштва, компактност и количина легла о квалитету матице, а ако су пчеле на сатоношама то нам казује да су потрошени вијенци меда изнад легла. При обављању ових радњи, кошницу треба што краће држати отворену да не изазовемо прехладу легла, што може знатно успорити развој.

Већ тада се прави план спајања заједница за бржи прољетни развој, при чему настојим елиминисати све слабиће на пчелињаку.

Уколико нисмо поставили хигијенско појило раније, то треба урадити у фебруару. Ако има снијега, корисно га је очистити испред полетаљки и насути сламе, сијена или неку тамну простирку, која ће спријечити смрзавање пчела при повратку са првих излета.

Уколико пчеле немају довољно полена за исхрану легла, треба га додати из резерве или додати обогаћене погаче. У реону Вишеграда ово се ипак ријетко деси.

Остатак времена у фебруару треба искористити за припрему опреме и прибора, оправку сандука, ожичавање оквирова и утапање сатних основа.  

Вишеград, 10.02.2008. Какућа Божо

[ врх стране ]

 


Сајт је урађен уз финансијску помоћ Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде Републике Српске

 

eXTReMe Tracker