Udruzenje pcelara Visegrad
 > O nama   > Višegradska razglednica   > Pčelarstvo Gornjeg podrinja   > Manifestacije   > Kontakt   > Linkovi   > Galerija
 > Početna strana
 > Kalendar radova
 > Pčelarska iskustva
 > Savjeti za pčelare
 > Medonosno bilje
 > Apiterapija
 > Literatura
 > Ponuda-potražnja
 > Iskustva i inovacije
 > Rojenje
 > Bolesti pčela
 > Prihrana pčela
 > Uzimljavanje pčela
 > Prostor za članove
 > Korisni recepti
 > Zanimljivosti
 > Vijesti
 > Komentari

 


MEDONOSNO BILJE

U svetu

DRAGOCEN LET

U ogledima je potvrđeno da pčele povećavaju prinos suncokreta. U Rusiji je povećavano za preko 45 procenata, u zavisnosti od broja košnica po hektaru. Ako ima 0,26 - 0,50 košnica po hektaru, rod se povećava za 22 odsto u odnosu na površine bez pčela. Jedna košnica po hektaru utiče na povećanje prinosa za 45 procenata.

Još upečatljivija su istraživanja naučnika u Australiji, koji su utvrdili da pčele mogu povećati prinos suncokreta čak za 60 odsto. Uz to je i veći sadržaj ulja. Rumunski stručnjaci ukazuju i na bolju klijavost semena kada pčele oprašivaju biljke. Prinos je veći za 335 kilograma po hektaru nego na površinama bez pčela. U ovom slučaju bilo je postavljeno 0,97 košnica po hektaru.

U Rumuniji je obavezno ovakvo oprašivanje suncokreta i preporučuje se najmanje jedna košnica po hektaru. Pčele treba doneti na polje kada je iscvetalo bar pet odsto glavica. Donose se samo jaka društva koja se ravnomerno rasporede.

Povećanje prinosa suncokreta za samo 25 odsto bilo bi velika dobit za našu zemlju, jer se samo na području Vojvodine zasije preko 200 hiljada hektara. Ako bi se prinos povećao za 335 kilograma, dobilo bi se oko 6.700 tona zrna više.

Koliko bi tek, dobili pčelari? Svakako, mnogo punije košnice. Dodajmo i to da je traganje za suncokretovom pašom prilično skupo, od prevoza košnica do smeštaja na poljima. Zato bi bilo poželjno da pčelari imaju određene olakšice, čak i naknadu, jer prinos meda nije uvek dovoljan da pokrije sve izdatke.

Mnoga istraživanja širom sveta pokazuju da je let pčela dragocen i da su koristi od oprašivanja 20-30 puta veće od cene meda, polena, voska...

Prof. dr Jovan KULINČEVIĆ
("Dobro jutro" Novi Sad)

[ vrh strane ]



Sajt je urađen uz finansijsku pomoć Ministarstva poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

eXTReMe Tracker