Udruzenje pcelara Visegrad
> O намa  > Вишеградска разгледница  > Пчеларство Горњег подрињa  > Mанифестацие  > Kонтакт  > Линкови  > Галерија
 > Почетна страна
 > Календар радова
 > Пчеларска искуства
 > Савјети за пчеларе
 > Медоносно биље
 > Апитерапија
 > Литература
 > Понуда - потражња
 > Искуства и иновације
 > Ројење
 > Болести пчела
 > Прихрана пчела
 > Узимљавање пчела
 > Простор за чланове
 > Корисни рецепти
 > Вијести
 > Коментари

 


ПЧЕЛАРСКА ИСКУСТВА

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Пчелар Пецикоза Обрад - Како сам почео пчеларити

 
[кликните слику за већи приказ ]
Рад са оплодњаком

Породица моје супруге традиционално се бавила пчеларством. Са вршкарама (плетарама ). Прије 48 год.мој пунац, отац моје супруге замолио ме да му нађем барута да угуши пчела у вршкарама да би извадио мед из њих. Питао сам га: ''Има ли шта да се вади меда а да се пчеле не угуше? Рекао ми је да он не зна и да њему то тешко пада кад треба да их погуши, ако би ја нешто знао био би ми захвалан.

Те године обезбиједио сам му барут и рекао му:'' Идуће године ћу ја то радити''. У Вишеграду се тада није могла наћи пчеларска литература. Кад сам отишао у Београд купио сам књигу ''Пчеларство'' у којој је обрађена она материја под насловом '' Искуцанице''. Пчеле су у вршари опију, затим стресу а саће са медом повади. Празно саће у ком нема меда угради се и увеже у рам кошнице којом ће се пчеларити. Пчеле се лепезајући пробуде, а затим стресу у кошницу, односно у сандуће за пренос до кошнице.

Ја сам се за идућу јесен припремио тако што сам направио кошницу типа“ Дадан- Блат и сандуче за пренос пчела које су стрешене са саћа меда. Кошнице сам ја радио, јер са техником израде кошница нисам имао проблема а технологију пчеларења сам учио из литературе о пчеларству. Све пчеле из неколико вршкара сам стресао у један сандук са матицама, у међусобној борби побједила је најјача матица. Пунац ми се захвалио што сам га поштедио гушења пчела, али ми је рекао „Од тих муха ти немаш никакву корист. Све ће ти зимус угинути. Ја сам, их стресао у нову кошницу са правим саћем у оквировима Даданке. Пчеле сам током јесени прихрањивао шећерним сирупом до спремања за зиму. Друштво је изашло из зиме јако и имало је интензиван развој легла.

Када је он то видио изненадио се и рекао „Од сада чеш ми то радити сваке године, теби пчеле а мени мед“. Ово нека буде препорука почетницима у пчеларењу. Ако желе и воле пчеларство, у пчеларској литератури има довољно да се нађе теоретског и практичног оразложења. У Вишеграду тих 70-тих година није било удружења пчелара нити професионалаца, само нешто аматерског пчеларства.
Жеља за знањем у пчеларству може се остварити само пратећи пчеларску литературу у којој колеге пчелари пишу о свом искуству и праксе како ће највише успјеха имати у добијању свих пчелињих производа.

Из жеље за овладавањем технологијом пчеларења, књиге о пчеларству су биле моје стално интересовање, затим часописи: „Пчела“ пчеларског савеза СР Хрватске и БиХ и пчеларски савез пчеларских организација Србије. Нарочито због појаве варое пчелар мора да прати новости у технологији пчеларства.

Надам се да ће моје препоруке и Ваша пракса помоћи да брже овладате умјећем пчеларења.

[ врх стране ]


ИСКУСТВА СА ЈЕНТЕР АПАРАТОМ
- Пчелар Сарић Божидар

 
[кликните на слику за већи приказ ]
"Шарићев Јјентер"

Шта значи млада и квалитетна матица на пчелињаку зна сваки пчелар.Често матице купљене и код познатих одгаивача не испуњавају наша очекивања, стога су многи пчелари принуђени да узгајају матице за сопствене потребе.
Изум Карла Јентера је много помогао у томе, што је најважније матице произведене помоћу јентеровог апарата, а тестиране на нашим пчелињацима показале су изванредне резултате.

Суштина јентеровог апарата је у проналаску радиличке и матичне ћелије са покретним и заједничким дном. Због тога једноставно пресађујемо ларвицу у најмлађем стадијуму ( четврти дан), без додиривања и ризика да је повриједимо. Сама ларва је његована од самог почетка од стране радилице са одговарајућом храном. Матица затворена у јентеру једно вријеме се уздржава да полаже јаја док се не адаптира. Због тога су јаја крупнија што самим тим утиче на квалитет матице. Предност је у томе што су ларвице готово исте старости и разлика је свега неколико сати, па можемо пресађивање матичњака вршити кад су најзрелији ( 14-15 дан), без ризика да ће нека матица изаћи раније и уништити остале матичњаке у одгаивачком друштву. Сви ми на пчелињаку имамо друштва за која кажемо:'' Да су сва ко ово''. Разлог је вјероватно квалитетна матица и зашто га не искористити као ''Родоначелно''.
Најважније код рада са јентером је придржавати се тачног редослиједа и сатнице појединих активности. Исто тако оплодњаке треба одвојити од радиличког друшта ( око 6 км ), ради избјегавања спаривања у сродству. Ако се ради са љубављу сав овај труд око овог одговорног посла бит ће несебично награђен, када видимо да је млада матица пронијела. То задовољство је и један од разлога бављења пчеларством.

Вишеград 12. 11. 2007. године

[ врх стране ]


МЕДЉИКОВАЦ ЗА ЗИМУ - Пчелар Каровић Фехим - Горажде

Мед медљиковац је мед који настаје од медене росе (медљике) коју повремено излучују лисне уши на четинарима и лишчарима. Медљиковац има тамну боју и опорог је укуса, овакав мед је цјењен и тражен због високог садржаја минералних материја.

Мед медљиковац се обично појављује у раним јесењим данима када пчеле почињу интензивно сакупљати мед за предстојећу зиму. Пошто је ово мед са великим процентом несварљивих материја које се у зимском периоду, кад пчеле не могу излијетати на прочисне летове сакупљају у цријевима од којих добијају упалу и пролив када може да дође до масовног страдања, а нерјетко страда велики број пчелињих друштава. Да би ову појаву спријечили, пчелар треба на вријеме да уочи медљику и одвоји је и тако помогне пчелама да лакше преживе у зимском периоду.

Помоћ пчелама се састоји првенствено у одузимању рамова меда са медљиком а на њихово мјесто стављају се рамови са цветним медом који би сваки пчелар требао да има у резерви, а уколико нема цвјетног меда онда се медљиковац замјењује са одређеном количином шећерног сирупа и то не више од 5 килограма прерађеног меда сваком друштву. Пчеле ће сируп прерадити и унијети у саће и тако у најхладнијим данима узимати га као храну, јер дијелу гдје је било последње легло формира клубе, а управо уњети сируп стављају пчеле на том дјелу у облику вјенца.

[ врх стране ]

 


Сајт је урађен уз финансијску помоћ Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде Републике Српске

 

eXTReMe Tracker