Udruzenje pcelara Visegrad
> O намa  > Вишеградска разгледница  > Пчеларство Горњег подрињa  > Mанифестацие  > Kонтакт  > Линкови  > Галерија
 > Почетна страна
 > Календар радова
 > Пчеларска искуства
 > Савјети за пчеларе
 > Медоносно биље
 > Апитерапија
 > Литература
 > Понуда - потражња
 > Искуства и иновације
 > Ројење
 > Болести пчела
 > Прихрана пчела
 > Узимљавање пчела
 > Простор за чланове
 > Корисни рецепти
 > Вијести
 > Коментари

 


ПРИХРАНА ПЧЕЛА


 
[ кликните слику за већи приказ ]
Распоред хране и легла

Прихрана пчела је тема око које се споре многи пчелари. Једни фале сируп, други погаче, трећи су против прихране уопште (ал и они прихрањују). Сваки пчелар углавном има „свој“ рецепт и за једно и за друго и тако даље. Једина ствар око које се сви слажу је да се кошници не прилази сприједа, али и ту има изузетака.

Ја ћу покушати објаснити како то радим на својим пчелињацима. Заступам мишљење да морамо пратити научне ставове и искуства познатих теоретичара и практичара, али прије свега потребе наших пчела. У пракси разликујемо углавном три разлога за прихрану:

  • прихрана из нужде, кад примјетимо да су наше пчеле или неко од пчелињих друштава остали без хране, а у природи нема паше,
  • стимулативно прихрањивање кад желимо да стимулишемо матицу на веће полагање јаја и
  • допуњавање зимских залиха.

Прихрањивати можемо течном (сируп) или сувом (погаче) храном. За коју врсту прихране ћу се одлучити зависи од годишњег доба, временских и пашних услова, удаљености пчелињака, расположивог времена, финансијских средстава којима располажем, као и од циља који желим том прихраном постићи. Течну храну углавном треба избјегавати у беспашним периодима љета због опасности од изазивања грабежи на пчелињаку. Исто тако, у рано прољеће, кад се ноћне температуре пуно спуштају, пчеле нису у стању да прераде додати сируп, па може да прокисне.

Прихрана из нужде:


[ кликните слику за већи приказ ]
Прва погача је потрошена

Иако се сваки пчелар труди да му сва друштва на пчелињаку буду уједначена по снази и залихама хране, то често не успјевамо из више разлога. Навест ћу само неке: разлика у квалитету матице, постојање тихе грабежи на пчелињаку, степен заражености вароом, опште здравствено стање пчелиње заједнице и сл.

Друштво за које у касну јесен установим да је остало без хране никад не прихрањујем из разлога што пчеле додату храну не могу прерадити, а ако им додајем оквирове са медом, њих ми је тешко прилагодити облику клубета, пошто знамо да пчеле клубе формирају на мјесту последњег легла. Такво друштво једноставно припојим другом јаком друштву које има довољно хране, не реметећи постојећи распоред хране у том друштву.

У осталим периодима друштва која морам прихранити из нужде прихрањујем у зависности од спољне температуре и општих пашних услова. У рано прољеће док су ноћу још ниске температуре, друштвима која су остала без хране додајем пуне оквирове меда из резерве, а ако њих нема онда додајем стимулативне погаче, а у неким случајевима као прва помоћ може послужити и шећер у кристалу или мљевени шећер. У беспашном периоду, кад су вани високе температуре такође је боље користити чврсту храну због опасности од грабежи.

Стимулативно прихрањивање:

 
[ кликните слику за већи приказ ]

Kада желимо да матицу стимулишемо на веће полагање јаја, а у природи нема довољно паше, онда користимо стимулативно прихрањивање. Основна карактеристика овог прихрањивања је да се храна даје у континуитету и у мањим оброцима. У прољеће је најекономичније коришћење „аутоматске хранилице“ (под условом да смо оставили довољне резерве хране). Аутоматску хранилицу добијемо једноставним окретањем плодишта за 180º. Пчеле храну депонују на страни кошнице која је далеко од лета ради лакше одбране од туђица, а легло гаје ближе лету због потребе за кисеоником, овом ротацијом створили смо распоред који је пчелама неприродан. Пошто не трпе да им се храна налази близу лета, оне се одмах труде да је пренесу на супротну страну, чиме створе утисак да храна долази споља што матицу стимулише на веће полагање јаја.
Идентичан ефекат се добија стављањем магацина (полунаставак са медом) на подњачу испод плодишта, јер пчеле не трпе мед испод себе и свим силама се труде да га пренесу изнад легла.

Уколико не располажем у кошници резервама хране које могу искористити као аутоматску хранилицу, онда пчелама додајем стимулативне погаче. Стимулативно прихрањивање сирупом не користим, јер се моје пчеле налазе на два локалитета, а оба су од мог стана удаљена по 17 километара, у различитим правцима, због чега морам посебно обратити пажњу на економичност изабране методе.
Стимулативно прихрањивање шећерним сирупом препоручујем само пчеларима чији су пчелињаци уз кућу.

Допуна зимских залиха:

Знамо да у августу почиње пчеларска година, а то је због тога што од припрема за зиму које урадимо у том мјесецу зависи резултат у идућој години.
Морамо познавати и битне факторе који утичу на успјешно презимљавање наших пчела, а то су:

  • Снага, бројност и здравствено стање наших пчела,
  • довољно квалитетне хране која је правилно распоређена у кошници
  • одсуство влаге у кошници и
  • обезбјеђен мир на пчелињаку

Тврдња да ће пчелама бити хладно због овог или оног је дефинитивно нетачна. Ја се трудим да у августу урадим готово све припреме за зиму, тако да од првог септембра углавном ријетко одлазим на пчелињак. У том мјесецу се ради последње љетно третирање против варое, коју треба у новембру или децембру дотући оксалном киселином.

Ја сваком друштву у августу оставим око 15 килограма меда (полунаставак добијен на првој паши у прољеће), а онда им додам по 5 килограма шећера у сирупу у омјеру 1:1. Сируп не треба кувати, јер кувани сируп раздражује пчеле и изазива грабеж. Ја га једноставно растворим у прокључалој води коју скинем са шпорета. У тај сируп кад се охлади накапам сока од лимуна и дајем га у већерњим сатима у што вечим оброцима, у 2 до 3 оброка, зависно од хранилица којима располажем. Трудим се да прихрану завршим најкасније до краја августа. Кад завршим зимску допуну, регулишем вентилацију и пчеле углавном не дирам до новембра мјесеца.

Треба избјегавати прихрану у септембру и касније, јер се тиме непотребно исцрпљују зимске пчеле, које морају одгојити прво легло у наредној години. Професор Кулинчевић је ову тврдњу доказао и практичним огледима, јер су пчеле које су прихрањиване у септембру имале знатно више угинулих пчела у току зиме у односу на пчеле које су прихрањиване у августу.

Током цијеле године трудим се да издвојим старе тамне оквирове у посебан полунаставак, а пошто у њима најчешће има и меда, те наставке у августу стављам испод плодишта, чиме добијам аутоматску стимулативну хранилицу, а у јесен или прољеће те оквирове сада празне, одузимам и топљења. У току сваке године настојим промјенити 30 до 50 % плодишног саћа.

Какућа Божо

[ врх стране ]



Сајт је урађен уз финансијску помоћ Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде Републике Српске

 

eXTReMe Tracker