Udruzenje pcelara Visegrad
> O намa  > Вишеградска разгледница  > Пчеларство Горњег подрињa  > Mанифестацие  > Kонтакт  > Линкови  > Галерија
 > Почетна страна
 > Календар радова
 > Пчеларска искуства
 > Савјети за пчеларе
 > Медоносно биље
 > Апитерапија
 > Литература
 > Понуда - потражња
 > Искуства и иновације
 > Ројење
 > Болести пчела
 > Прихрана пчела
 > Узимљавање пчела
 > Простор за чланове
 > Корисни рецепти
 > Вијести
 > Коментари

 


ВИШЕГРАДСКА РАЗГЛЕДНИЦА

Настанак и развој Вишеграда

 
[ кликните слику за већи приказ ]
Поглед са брда "Град"

Вишеград се у писаним документима први пут помиње 1433. године. Тада је припадао моћној породици Павловића, који су на бријегу изнад Дрине имали камено утврђење са бедемима и кулама. Бедеми су се спуштали до корита Дрине. Утврђење се, према писаним документима, налазило у западним дијеловима великог Душановог царства, да би, у доба када је ова територија припадала босанској краљевини, прешло у власништво породице Радиновић-Павловић.
Турци су утврђени Павловићев град Добрун заузели1463 године, а одмах послије њега и Вишеград.

И данас су видљиви остаци средњовјековних зидина са реконструисаном кулом у подножју. Претпоставља се да је град добио име по томе што се његово заштићено језгро налазило горе високо, изнад долине. Тако су том, за те прилике великом, насељу на висини дали име Вишеград.

Због свог географског, стратешког и економског положаја Вишеград је имао бурну историју и био је на мети бројних освајача. У вријеме турске владавине Вишеград постаје веома важно транзитно мјесто на главном караванском друму Травник- односно Дубровник- Београд-Ниш-Цариград. Град добија значај када 1571. године, велики турски везир Мехмед-паша Соколовић, који је као српско дијете у „данку у крви“ одведен у Цариград и потурчен, гради велики камени мост са једанаест лукова, на до тада непремостивој Дрини. Поред моста се прави и караван-сарај у коме су се, послије напорног пута, одмарали путници и њихови коњи.

Када је 1878. године Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину и замјенила турску власт, вишеград је имао око 400 домаћинстава и 1.400 становника. Стагнација у развоју трајала је тридесетак година, до изградње ускотрачне пруге Сарајево-Вишеград.
Од те 1906. године почиње се развијати индустрија и експлоатација рудних богатстава. Из околних шума жичарама, од којих је била најпознатија она из Босанске Јагодине до Заовина, експлоатише се обловина и прерађује у пиланама и у тек основаној фабрици „Варда“. У Добруну се 1913. године прави фабрика за производњу боја на бази смоле. У то вријеме град има 560 домаћинстава и преко 3400 становника.

Писана стијена у Жлијебу

 
[ кликните слику за већи приказ ]
Писана стијена у Жлијебу

У близини села Жлијеб, удаљеног 20 километара од Вишеграда, налази се у народу звана „писана стијена“. На окомитој и глаткој стијени, петнаестак метара изнад земље, бијелом бојом су исписани знакови, међу којима су препознатљиви орлови, коњаници са копљима и нека врста крстова, односно точкова.
Стручњаци тврде да је ово једна врста пиктографског, односно сликовног писма и да се неколико сличних цртежа налази на стијенама у кањону Дрине.

Најстарије археолошко откриће

У селу Сасе код Вишеграда, непосредно уз корито Дрине, у јулу 1985. године виши стручни сарадник Земаљског музеја у Сарајеву Милица Косорић открила је праисторијску некрополу са гробовима, у коју су умрли сахрањивани 600 до 800 година прије нове ере. Закључено је да су кости пронађене у некрополи старе око 2700 година.
У гробницама, које су прекривене огромним наслагама камена у облику купе, поред костура, пронађени су и добро очувани украсни предмети од глине. У једној гробници, пречника 12 метера, пронађено је 6 гробова занимљивих за научна истраживања.


МОСТ МЕХМЕД -ПАШЕ СОКОЛОВИЋА
ЋУПРИЈА НА ДРИНИ

Од свега што човјек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова.

Иво Андрић

 
[ кликните слику за већи приказ ]
Стари мост

На караванском путу од Дубровника и Травника према Београду, Нишу и Цариграду, у Вишеграду, на ријеци Дрини, Мехмед –паша Соколовић, који је као дијете у „данку у крви“ одведен у Цариград, гдје је постао велики везир, нареди да се, као његова задужбина изгради „мост коме равна нема“. Од 1571 до 1577. године трајала је градња ћуприје на Дрини, прелијепе грађевине са 11 лукова, укупне дужине 179,44 метра, висине над нормалним водостајем ријеке 15,40 метара и ширине коловоза 6 метара.

Ћуприја је грађена од камена седре, који је довожен из мајдана код Вишеградске бање. На средини моста урађена је софа на којој се могу одмарати путници намјерници, а преко пута ње подигнута је камена плоча, на којој су арапским џели сулус писмом исписани стихови пјесника Нихадија о творцу ове чудесне грађевине.
Мост је пројектовао и градио дворски архитекта и врховни градитељ у тадашњој Турској Коџа Мимар Синан.

Пројектант је имао дугорочну визију будућности овог моста, коме ни велики поводањ, 1896. године, када је набујала матица Дрине и преко метар преплавила ћуприју, није могао нашкодити.
Неки од стубова моста рушени су у току Првог и Другог свјетског рата, а ћуприја је била у опасности и када су 12. априла 1992. године муслимански екстремисти испустили дио воде из акумулационог језера ХЕ „Вишеград“, а бујици је недостајало пола метра да затвори лукове моста.

Стубове ћуприје до кољена је потопила вода акумулационог језера Хидроелектране „Бајина Башта“ 8. јануара 1968. године, а 25. новембра 1989. године, на два километра од овог бисера на Дрини, изграђена је и друга, Хидроелектрана „Вишеград“.
Овај мост најбоље је описао нобеловац Иво Андрић у чувеном роману „На Дрини ћуприја“.

Текстови преузети из „Привредне разгледнице“ Вишеграда

[ врх стране ]

 


Сајт је урађен уз финансијску помоћ Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде Републике Српске

 

eXTReMe Tracker